Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi obratio se vernicima posle liturgije u Uspenskom hramu u Moskvi, isticuci da je nastavljanje agresije NATO-a na Jugoslaviju greh pred Bogom i zlocin pred ljudima. Patrijarh Aleksij Drugi zadrzao je ugledne zvanice na rucku, a obracajuci se predsedniku BK grupe Internesnl Dragomiru Karicu, isporucio je pozdrave i podrsku celom srpskom narodu i predsedniku Slobodanu Milosevicu za njihovu pravednu borbu da zastite slobodu i dostojanstvo. Dragomir Karic je toplo zahvalio na podrsci, isticuci da ona predstavlja veliko ohrabrenje za srpski narod u pravednoj borbi protiv agresije za slobodu i dostojanstvo.

U ponovljenom napadu NATO agresora na Pristinu, trecem ovog dana, koji je izveden u 14 i 25 na putu Pristina-Kosovo polje, u neposrednoj blizini Poljoprivredne skole tri civila su poginula. Agresorski projektil je, kako javlja Tanjug, pogodio putnicki automobil Ford eskort koji je od eksplozije unisten, a u njemu su na licu mesta, stradale dve osobe, a treca je u kriticnom stanju prebacena u bolnicki centar u Pristini, podlegla povredama.

Ministri spoljnih poslova NATO agresora usvojili su na vanrednom sastanku u Briselu zajednicku izjavu u kojoj se, izmedju ostalog, naglasava da je neophodno da sto pre pocne rad na utvrdjivanju politickih okvira za mirno resavanje pitanja Kosmeta cija bi osnova, kako se kaze, trebalo da predstavljaju "dogovor iz Rambujea" medjunarodni zakoni i povelja UN, javlja Tanjug. Ministri inostranih poslova clanica agresorske alijanse nisu bili precizni o kakvom se dokumentu radi, iako se svi sluazu da je dogovor iz Rambujea prevazidjen i da zahteva korekcije. Kako javlja Tanjug, u ministarskoj deklaraciji ponovljeno je pet zahteva, koje su nedavno saopstili celnici NATO agresora, kao uslov za prekid brutalnih vojnih akcija protiv Jugoslavije. Od Beograda se trazi da na Kosmetu zaustavi sve vojne akcije i da se povuku sve vojne i policijske snage. Tanjug javlja, da se takodje zahteva bezuslovno garantovanje povratka svih izbeglica sa Kosmeta kao i nesmetan rad humanitarnih organizacija. Od Jugoslavije se trazi i razmestanje medjunarodnih vojnih snaga na Kosmetu ali se vise ne insistira da te trupe budu pod komandom NATO-a. Osim ove novine ostalo ostaje po starom: agresija na Jugoslaviju se nastavlja i sva odgovornost bez ikakvih argumenata ponovo se prebacuje na zvanicni Beograd. Po zavrsetku vanredne sednice sef nemacke diplomatije Joska Fiser ocenio je da bi ova nedelja mogla biti odlucujuca za politicke inicijative od kojih zavisi da li ce oruzje zacutati. Naime, u sredu u Briselu odrzava se samit sefova drzava ili vlada Evropske Unije a sutra se u Oslu sastaju americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt i sef ruske diplomatije Igor Ivanov.

Jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milosevic urucio je zameniku ministra spoljnih poslova Aleksandru Avdejevu licno pismo predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica za predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Predsednik Jeljcin obavesten je o pristupanju SRJ Savezu Rusije i Belorusije.

Patriotski savez Jugoslavije uputio je Saveznoj skupstini predlog da predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic dobije orden narodnog heroja.

Izvrsni odbor Skupstine Beograda odlucio je da uputi novcanu pomoc nastradalom stanovnistvu Aleksinca. Porodicama ciji su clanovi poginuli u zlocinackom bombardovanju, civilnih ciljeva gradska vlada urucice po 20.000 dinara. 28 porodica iz Aleksinca cije su domove razorili NATO projektili, dobice po 10.000 dinara. Ukupna vrednost pomoci Beograda Aleksincu iznosi 320.000 dinara.

Zelenilo "Beograd" kao deo celokupnog komunalnog sistema, neprekidno radi od prvog dana napada NATO-a na nasu zemlju. I u ovim ratnim okolnostima, kada zlocinacke NATO snage pokusavaju da uniste nas grad, zaposleni u Gradskom zelenilu cine sve kako bi nas grad i dalje ostao cist i uredan. Preduzece je svakodnevno ukljuceno u ciscenje Trga Slobode, posle protestnog koncerta "Pesma nas je odrzala", i u rasciscavanje terena posle bombardovanja, pre svega, u uklanjanju oborenih stabala. Kako saznajemo od zaposlenih u tom preduzecu, Zelenilo Beograd je sve vreme na usluzi gradu. Osim tih vanrednih aktivnosti koje radnici tog preduzeca ovih dana obavljaju, uveliko su otpoceli i obimni prolecni radovi. Radnici rade na uredjenju parkova i zelenih povrsina bez obzira na cinjenicu da li je na snazi vazdusna opasnost. Vise od 700 radnika je svakodnevno na terenu u svih deset opstina koje pokriva Zelenilo Beograd. Cilj zaposlenih u ovom preduzecu jeste da i u ratnim uslovima nas grad izgleda lepo i uredno.

Pokusaj naoruzanih albanskih terorista da sa teritorije Albanije udju u nasu zemlju, u rejonu karaula Kosare i Morina, zapadno od Djakovice, odbijen je, a tom prilikom likvidirano je najmanje 150 bandita, saznaje Tanjug. U rejonu karaule Morina tokom dana je nekoliko aviona agresorske zapadne alijanse visecasovnim bombardovanjem pruzalo vazdusnu podrsku teroristima. Medju pripadnicima Vojske Jugoslavije nije bilo povredjenih.

Predsednik Republike Slobodan Milosevic primio je danas predsednika Savezne vlade Momira Bulatovica i predsednika Veca gradjana i Veca republika Savezne skupstine Milomira Minica i Srdju Bozovica, koji su ga obavestili o donosenju odluke o pristupanju Savezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije u Saveznoj skupstini. Oni su istakli da su sve vodece politicke partije u Saveznoj skupstini jednodusno podrzale predlog odluke i da je odluka doneta bez ijednog glasa protiv, sto ukazuje na veliko jedinstvo narodnih predstavnika u donosenju ove odluke od velikog znacaja. Predsednik Milosevic je rekao da ovako veliko jedinstvo na najbolji nacin izrazava ocekivanja i interes gradjana Jugoslavije, njihovu podrsku i znacaj koji pridaju ovom velikom istorijskom koraku na putu integracije i jacanja stabilnosti, bezbednosti i mira na pragu novog veka. Ova odluka istovremeno otvara i perspektivu ubrzanom ekonomskom, naucnom, tehnoloskom i kulturnom razvoju. Tim korakom dalje ce jacati povezivanje naroda Jugoslavije, Rusije i Belorusije, njihova medjusobna saradnja, poverenje i razumevanje, koji su utemeljeni u dugotrajnom, cvrstom prijateljstvu, slobodarskim tradicijama i teznjama i opredeljenju za mir, ravnopranvost i progres u svetu, rekao je predsednik Republike u razgovoru sa predsednicima Savezne vlade i veca Savezne skupstine.

Poslanici Veca gradjana i Veca republika Savezne skupstine danas su na osnovu clana 78. Ustava Savezne Republike Jugoslavije doneli odluku o pristupanju Savezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije. Odluka sadrzi tri tacke i glasi:

1. Savezna Republika Jugoslavija izjavljuje da pristupa Savezu Rusije i Belorusije.
2. Savezna Republika Jugoslavija izjavljuje da prihvata ciljeve i principe Saveza Rusije i Belorusije i da preuzima na sebe, u punom obimu, obaveze koje proisticu iz Sporazuma i Statuta Saveza Rusije i Belorusije.
3. Ovu odluku objaviti u "Sluzbenom listu Savezne Republike Jugoslavije".

Ova istorijska odluka doneta je vecinom glasova. U Vecu gradjana 110 poslanika je glasalo za ovu odluku, protiv nije bio niko, a pet poslanika je bilo uzdrzano. U Vecu republike 26 poslanika je glasalo za, protiv nije bio niko, a jedan poslanik je bio uzdrzan.

Avijacija NATO alijanse danas oko 11.49 casova projektilima je napala putnicki voz br. 393 koji saobraca na relaciji Beograd - Ristovac. Iz Leskovca kompozicija voza krenula je u 11.25 sati. Sef zeleznicke stanice u Leskovcu Radonja Pantic izjavio je da je projektil pogodio drugi vagon voza i potpuno ga unistio. Kompozicija je pogodjena na Bistrickom mostu u Grdelickoj klisuri, na relaciji izmedju Grdelice i Predajana. Ostala tri vagona su izgorela ili izbacena sa tracnica zeleznicke pruge. Zzeleznickci saobracaj je u prekidu. Telefonske linije takodje. Direktor Medicinskog centra u Leskovcu dr Tomislav Cvetanovic izjavio je da je u toj bolnici smesteno prvih desetak povredjenih putnika. Prema nezvanicnim podacima u ovoj tragediji ima i poginulih, ali njihov broj, dok ovo javljamo, nije poznat.

U Briselu je u toku vanredna sednica ministara spoljnih poslova zemalja clanica NATO agresora koji su se sastali da razgovaraju o Kosmetu, prvi put u punom sastavu od brutalnog napada na Jugoslaviju. Sastanak se odrzava u trenutku kada NATO celnici, prema mnogim ocenama, nemaju pravi odgovor za izlazak iz najteze krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, izazvane bobardovanjem jedne suverene zemlje. Uprkos tome, zvanicnici NATO agresora najavili su da bi na sednici, koja se odrzava iza zatvorenih vrata u sedsistu NATO, trebalo da se potvrdi puno jedinstvo svih devetnaest clanica zapadne alijanse povodom agresije. NATO agresor, kako se istice, trebao bi da usvoji plan "politickih, vojnih i humanitarnih akcija". Sastanak se odrzava posle upozorenja koja su stigla iz redova mnogih evropskih zemalja koje zahtevaju da se zaustavi bombardovanje i otvori proces mirnog resavanja pitanja Kosmeta jer, kako se upozorava, "rat ne moze da traje u nedogled". Uoci sastanka najavljeno je da bi Nemacka mogla da predlozi novi plan za Kosmet, ali svi detalji tog "papira" nisu poznati. I tim planom, medjutim, predvidja se razmestanje medjunarodnih snaga na Kosmet, ali ne pod komandom NATO, nego OEBS. Madlen Olbrajt je sinoc po dolasku u Brisel takodje izjavila je da je "plan iz Rambujea" prevazidjen i da "zahteva odredjene korekcije", ali nije bila precizna o kome se planu radi, posto nikakav dogovor o Kosmetu u Rambujeu nije potpisan.

Njegovo visoko preosvestenstvo mitropolit dabro-bosanski gospodin Nikolaj drugog dana Vaskrsa sluzio je svetu arhijerejsku liturgiju u Staroj pravoslavnoj crkvi na Bascarsiji u federalnom delu Sarajeva. U hramu Arhistratiga Mihaila i Gavrila nakon liturgije procitana je i mitropolitova poruka u kojoj se izmedju ostalog kaze da "u ovom ozbiljnom vremenu punom stradanja na pravdi boga uznosite molite vaskrslom Gospodu da vam otvori um i srce da bi razumeli ovo vreme i sebe postavili na najbolji jevandjelski nacin prema svakome bez obzira na veru, naciju, pol, boju koze, i na dobrobit mira i dobre volje medju ljudima na ovim nasim prostorima i sire". Svetoj arhijerejskoj liturgiji pored velikog broja vernika iz federalnog Sarajeva prisustvovao je i zamenik visokog predstavnika medjunarodne zajednice Zak Klajn.